BRZE VESTI:

NOVI SAD PONOVO IMA ŠAMPIONA NA KRUGU

07.11.2013

 

Damir Ilić, u domaćem auto sportu poznatiji pod nadimkom Šinđi, prethodnog vikenda okitio se titulom šampiona Srbije na kružnim stazama, u okviru šampionata Sportskog auto i karting saveza Srbije. Do titule je ovaj nekadašnji uspešni biciklista došao na veoma dinamičan način, nakon ubedljive pobede na nedeljnoj brdskoj trci Lukovska Banja.

 

Damirovi utisci nakon ove pobede:

-       Ispostavilo se da sam najlepši poklon za 29. rođendan dobio 11. dana pre zvaničnog datuma od samog sebe. Nešto o čemu sam sanjao od trenutka kada sam prvi put gledao gledao trke i godinama uživao u vozačkim majstorijama mojih novosađana Aleksandra Manojlovića, Branka Zirojevića, Dejana Vidarića, Darka Simovića, i drugih ostvarilo se na moju veliku sreću nakon mnogo uloženog truda.

 

Koji je tvoj rezime cele sezone 2013.

-      Pravilnikom SAKSS-a, ove godine je propisano da se uz bodove sa kružnih trka, dodaje i najbolji plasman sa brdskih trka, što je meni malo zakomplikovalo situaciju u borbi za titulu. Lično mi veće zadovoljstvo predstavlja da vozim kružne trke, ali sam shvatio da ako želim titulu moram da i na „brdu“ pokažem šta znam. Otišao sam na brdsku trku Kopaonik i tamo sam imao drugo vreme, osvojio 18 bodova, što mi je delovalo sasvim pristojno, znajući da nisam na trku otišao maksimalno pripremljen. Sezonu sam na „krugu“ već otvorio jednom pobedom i jednim drugim mestom u Kičevu i držao sam vodeću poziciju. U drugom trkačkom vikendu na batajničkom aerodromu podijum mi je u prvoj trci izmakao zbog spleta loših okolnosti, dok sam u nedelju završio kao trećeplasiran. Sve je išlo kako treba, i dalje sam verovao da moram da taktički vozim i prikupljam što više bodova, ali da se čuvam preteranog rizika. Pred trku u Kragujevcu zahvaljujući pomoći prijatelja i mehaničara, sam možda i najbolje u karijeri pripremio automobil, ali opet se situacija zakomplikovala jer sam u subotu imao kvar na menjaču zbog koga sam morao da odustanem od trke. Vidno razočaran mislio sam da su sve šanse izgubljene, ali sabiranjem bodova shvatio sam da ima još nade. Bilo je potrebno za početak da nedeljnu trku završim ispred svojih rivala Jankovića i Jovanovića, što sam i uspeo. Nakon trke u Kragujevcu priča se svela na dva favorita. Meni je „igralo“ samo da pobedim na jednoj od dve trke koje će se voziti u Lukovskoj Banji što je bio izuzetno jak pritisak na mene, ali nisam se predavao. Dodatno je situaciju otežavalo, što sam nekoliko dana pred trku bio bukvalno bez sna zbog silnih nagomilanih obaveza,  ali želja nije popuštala. Otišao sam na trku, i već na prvom treningu shvatio da neće biti lako, jer sam zbog prevelike želje da se odmah dokažem izleteo van staze. Subotnji ostatak dana posvetio sam boljem upoznavanju staze pokušavajući da malo zavaram konkurente. U nedelju sam nakon provere mogućnosti svog automobila na treninzima, na obe vožnje u trci ubedljivo trijumfovao ispred svojih kolega. Tako sam došao do titule šampiona na kružnim trkama  koja u Novom Sadu nije zabeležena 12 godina i uspeha Dejana Vidarića takođe u klasi mali N.

 

Koliko je u današnje vreme teško baviti se auto sportom u Srbiji?

-          Veoma je teško i komplikovano, ali i to nosi posebnu draž na neki način. Niko od domaćih takmičara sam ne bi mogao da se pojavi na trkama, da se ne javlja pomoć porodice, prijatelja, koja je često mnogo veća i značajnija nego ona koju je moguće dobiti od sponzora. Zbog toga je i veće zadovoljstvo slaviti uspeh koji se ostvari kad ga slaviš među svojima. Ipak ostaje nada, da će se u budućnosti stvari promeniti na bolje kako meni, tako i mojim kolegama i da ćemo lakše dolaziti do sredstava da radimo ono što jako volimo, odnosno da vozimo trke. Moram ovim putem i da se zahvalim svima onima koji trpe mene i moje trkanje sve ove godine, i koji su nebrojeno puta pomogli na bilo koji način.

 

Koji su tvoji planovi za dalje? Ostaješ li u auto sportu?

-          Ja sam se kao takmičar uključio u auto sport 2005. na trci na Mišeluku, i od tada do danas sam se toliko zarazio, da ne znam kako bih bez njega i adrenalina koji on nosi mogao da funkcionišem. Trenutno je situacija da svoj šampionski automobil prodajem, jer izlazim iz klase i tražim novi izazov. Najviše bih voleo da se pojavim i u klasi yuga hibrida, ali nije isključeno da se pojavim i u klasi 1.400N. Kao i kod većine kolega finansije će da odrede nastavak moje karijere.



Ime i prezime
Komentar