Mirko Milovanović jedan je od trojice takmičara klase Super Production, koji je zaslužan što u ovoj sezoni publika nije oduševljena samo kada gleda dve klase jugića, nego i ovu skuplju klasu od 2000 ccm. Mirko je ove godine na sve tri trke aktivno učestvovao u borbi za prvo mesto, ali nijednom se nije popeo na podijum. U Kragujevcu mu je otpao točak u finišu trke dok je bio na drugoj poziciji, u Banja Luci je imao havariju na motoru i nije mogao da iskoristi drugo startno mesto, a na Grobniku je pri kraju trke imao problem sa gumama i morao je da popusti sa tempom da bi uopšte stigao do cilja kao četvrti.

 

Mirko pre svega sve čestitke na prikazanoj vožnji ove sezone, nadamo se da ćete nakon prve završene trke na sledećoj uspeti da do cilja stignete bez tehničkih problema. Kako ocenjujete prvi deo sezone?

Slazem se da je klasa SP uz jugice pružila ove godine najviše, i iskreno se nadam da će ova klasa pružiti još više u narednom periodu.

 

Ove sezone nastupate sa Ford Focusom, a ranije ste nastupali i sa pežoom 306 i sa opel astrom. Možete li nam uporediti ta tri automobila? Imate li vi i Terzić sa vašim automobilima hendikep u odnosu na Tošićevu Hondu?

 

Sticajem okolnosti opel i pežo su bili moj fijasko. Oni su došli kao koleteralna šteta nedostatka novca. Za oba ova automobile vežu me samo loše uspomene koje želim što pre da ostavim za sobom. Focus je došao kao jedno osveženje, bez obzira na probleme koje smo imali u predhodnom periodu sa njim. Ja sam ipak optimista da će maleri koji me konstantno prate konačno prestati. Apsolutno mislim da smo Žarko i ja u hendikepu u odnosu na Hondu koja ima sigurno 15-20 ks više od nas, što se može jako puno odraziti u petoj brzina na brzim stazama kakve su Banja Luka i Grobnik.

 

 

Bijete bitku u klasi sa dvojicom velikih vozača Žarkom Terzićem i Aleksandrom Tošićem, i posle ko zna koliko sezona je u borbu za vrh uključeno tri vozača, mada evidentan je napredak i Dragana Stojkovića. Koliko vam predstavlja zadovoljstvo trkanje u jakoj konkurenciji?

 

Ja sam u toku moje inostrane karijere vozio u izuzetno jakim takmičenjima kao što je Formula Campus, Formula Reno 2000 u kojima sam tokođe imao izuzetno jake konkurente koji su i danas u samom vrhu auto sporta. Drago mi je da vozim sa dva izuzetno jaka vozača kao sto su Terzić i Tošić, iako posle nekih izjava koje je Tošić uputio na moju adresu, nisam baš u nekoj harmoniji sa dotičnim. Trudiću se da u nastavku sezone mojim "neiskustvom" pokušam da sa još više borbe uz hendikep od 20 ks koji imamo Terzić i ja, onemogucim "iskusnog" Tošića da trijumfuje po četvrti put. Nadam se da će nas ovaj put malo više sreća pratiti, i mene i mog konkurenta Terzića i da ćemo ući u zadnji krug jedan drugom "na braniku" i pružiti publici jednu pravu borbu do kraja trke.

 

Ove godine se naše prvenstvo vozi zajedno sa "Kupom za bezbednost", mislite li da je greška napravljena što klasa 2000 gr. N nije spojena sa vašom divizijom, time bi se u borbu sa vama uključilo još nekoliko atraktivnih automobila i trke bi bile još zanimljivije? Mislite li da bi vaše klase trebalo objediniti u budućnosti?

 

 

Definitivno bi trebalo spojiti klasu 2000 N sa SP klasom i obezbediti još više vozila kako bi se klasa omasovila. Kvantitet bi samo povećao kvalitet.

 

Kako Vam se svidela organizacija trke na stazi Grobnik?

 

Ideja koju je sproveo u delo Mika Đelmaš se ispostavila kao najbolji potez u zadnjih 7-8 godina. Prava organizacija, prava trkačka pista. Trka na Grobniku je u potpunosti ostavila utisak izuzetno organizovanog i kvalitetnog trkačkog vikenda. Nadam se da će u buducnosti još biti ovakvih trka.

 

Šta očekujete od nastavka sezone? Očekujete li da Vas konačno zaobiđu maleri?

 

Ovo je tehički sport, i neke stvari je jednostavno nemoguće predvideti. Ako se uz to doda da se svaki dinar ulaže u auto i na kraju opet krene nešto naopako, mora da se prihvati kao jednostavno maler, ili loša sreća tog vikenda. Nakon toga najbolje se što pre okrenuti mislima ka sledećoj trci. Nadam se da će mene konačno zaobići maleri u trkama.

 

U klasi sa vama je i vaš brat Nemanja, da li je prednost ili mana imati brata za konkurenta na stazi? Koliko vašem ocu inače čuvenom automobilisti Jovici Milovanoviću teško pada kada mu se oba sina u istom trenutku nađu na stazi?

Apsolutno je prednost imati brata u istoj klasi. Nemanja je jako talentovan i brz vozač, i naša međusobna podrška je jako dobro došla u bilo kom momentu. Nas dvojica imamo izuzetnu komunikaciju tokom trka pogotovo ako smo blizu, trudimo se da nesmetamo jedan drugom, već da pokušamo da iskoristimo potencijale bržeg u tom momentu na najbolji mogući način. Jovica se trudi da pomogne obojici savetima koje on može da primeti van staze i da nam ukaže na eventualne greške. Trudimo se da poštujemo njegove dragocene savete i pokušamo da mu trkački vikend prođe što lepše i bez mnogo problema.

---

Komentari

---