Od kružne trke održane u Beogradu u sezoni 2010, trkanje u klasi 3, donosno 1400 ccm grupe N bilo je nezanimljivo za publiku. Dejan Stojić bio je suvereni  vladar pretplativiši se i na pol pozicije i na najviši stepenik na podijumu. Verovatno najveći krivac za nezanimljive trke je Branko Ćuja Ćopić koji vozački ne zaostaje za mlađim kolegom Stojićem, ali pripremljenost njegovog automobila iz finansijskih i drugih razloga nije na nivou kao što je to slučaj kod Stojića.

 

Ipak trka na Grobniku donela je konačno borbu u ovoj klasi i odlučili smo da uzmemo izjave obojice aktera koji će nam preneti utiske sa staze Grobnik i njihovog međusobnog duela. Obojicu smo pitali kako komentarišu prethodni deo sezone, trku na Grobniku i šta očekuju od nastavka sezone ( priča se da će se do kraja sezone voziti trka u Banja Luci u organizaciji Crne Gore i dvostruka trka na Batajničkom aerodromu u organizaciji Eko racing-a ) .

 

 

Dejan Stojić Stojke:

 

Sama organizacija trke je na mene ostavilaveliki utisak. Videlo se da direktor trke i sve sudije funkcionisu kao jedan tim. Satnica se poštovala u minut i ako je trening zakazan za 12:05 tada su se i kapije otvarale za izlazak na stazu, pa ko je spreman on vozi svih 15 minuta, a ko je kasnio voziće manje. Za razliku od naših trka gde se uvek čekaju neke umišljene vozačke veličine da bi trening počeo. Već na prvom treningu sam napravio greška istu kao i kolege Kastratović i Bakrač kada sam pretekao jednog takmičara pod žutom zastavom. Odmah je preko razglasa usledio poziv od direktora trke da dođemo da nam se izrekne kazna koja je u ovom slučaju bila brisanje kruga u kom smo preticali pod žutom zastavom. Ovo je još jedan dokaz na nije bilo propusta od strane sudija krivina, koji su to odmah javili direktoru trke. Što se samog kupa tiče on je sa ovakvim klasama osuđen na propast. Konstanto dodvoravanje FIA čelnicima je dovelo do toga da se u istoj klasi trkaju automobili od 230 ks protiv onih od 120ks. To je recimo i jedan od razloga što se ja nisam ni jednom prijavio za bodovanje Kupa. O samoj trci i duelu sa Ćopicem mogu da kažem da mi je drago da sam imao sa kim napokon da se trkam i ako sam ovaj put izgubio od njega. Ćuja je na stazi bio odličan i iskoristio moj hendikep starih guma. Naime, meni su u subotu trebale da stignu nove gume, ali se nešto izjalovilo pa sam bio primoran da stavim gume iz 2002 godine koje nisu mogle da pruže performansu u nedeljnoj trci. Trku sam poveo, ali sam video da je Ćuja u Riječkoj krivini drastično brži od mene pa sam odlučio da ga pustim da vodi trku, a ja sačekam svoj trenutak u samom finišu. U teoriji je sve to izgledalo odlično, ali je praksa ovog puta bila sasvim drugačija. Ćuji čestitam na ovoj pobedi i hvala mu što mi ne dozvoljava da se opustim na putu do moje 7 titule i 5 u klasi do 1400ccm. Na pitanje da li će se voziti trka u Batajnici u organizaciji Eko racing tima ja sam veliki skeptik. Ovo je treća sezona kako oni prijavljuju trku i onda je otkazuju par dana pre. Tako da sam ja mišljenja da od Batajnice nema ništa i da nam je ostalo da se spremamo da finiširamo sezonu na trci u Banja Luci.

 

Branko Ćuja Ćopić:

 

Ja jesam pobedio na Grobniku, ali iskren da budem moja pobeda ostala je u senci odlične organizacije same trke. Prateći dešavanja tokom celog vikenda na Grobniku  morao sam da našim sportskim funkcionerima prenesem lično mišljenje, a i mišljenje koje deli većina mojih kolega da nama trebaju isto ovako dobro organizovane trke. Oduševljen sam što smo konačno vozili trku na kojoj je poštovana satnica, na kojoj su direktor trke i sudije radile u potpunosti svoj posao. Verujem da je sve ovo moguće sprovesti i kod nas samo ukoliko se pokaže dobra volja svih učesnika na trkama. Što se tiče same trke, i na njoj se kao i kao na gomili prethodnih dešavala velika borba mene i automobila. Moj automobil ima konstantne problema sa elektronikom, koji nas već dugo prate. Za sada još nismo uspeli da ih rešimo, a oni za posledicu imaju da automobil veći deo trke radi na “safety mode-u”  što mi je automatski hendikep za bilo kakvo trkanje. Slična situacija desila se i sada počev od treninga gde mi je otkazao map senzor. Iako smo uspeli da ga zamenimo on je na “warm up-u” ponovo otkazao i morali smo trku da vozimo bez njega. Ovo je učinilo da me je Stojić na pravcima dobijao, ali sam ja svoje šanse tražio u krivinama. Mislim da sam za Grobnik pogodio idealan setap vezan za trapove i gume, kao i idealne pritiske u njima i da sam na  tim detaljima ostvario najveću prednost, koja mi je na kraju i omogućila da trijumfujem. Malobrojnoj publici smo Stojke i ja pružili lepu, korektnu i atraktivnu vožnju i  sigurno se moglo uživati gledajući našu klasu. Ne bih davao prognoze za nastavak sezone, jer se kod nas još ne zna ni koliko će se trka voziti. Sad nam predstoji pauza u kojoj se nadam da ću naći vremena da rešim problem sa elektronikom  na svom automobilu i da ću uspeti da se uključim u borbu za pobede.

---

Komentari

---