Tara reli 2006

Posle neplanirano velike pauze i otkazivanja relija Dragačevo, koje je izazvalo veliku buru među vozačima i navijačima, naši najbolji relisti ponovo su se okupili na Tari. Memorijal Obrena Tešića sigurno će ostati zabeležen kao jedan od najbolje organizovanih takmičenja ove sezone jer do sada do mene nije stigla ni jedna pritužba na organizaciju, pa ni u vidu trača.

Na naše prostore Memorijal je doneo jednu novinu koja se u svetu odavno primenjuje, a zove se sprint reli. Organizator je u jednom danu takmičarima priredio i tehnički pregled i samo takmičenje sa šest brzinskih ispita (tri na Šarampovu, tri na Mitrovcu), tako da nije bilo mnogo vremena za opuštanje i taktiziranje. I vreme je poslužilo reliste tako da se mnogobrojna publika unapred radovala majstorijama na Tari.

Ipak jedino što baca senku na ovo takmičenje je malobrojnost učesnika, ali to je naša surova realnost a boljitak i dalje nije na vidiku. Pre starta bilo je dosta priča i o inostranim gostima koji bi svojim učešćem sigurno poboljšali kvalitet ali na žalost svi su izostali tako da je sa startne rampe u Bajinoj Bašti startovalo 29 posada. Na sreću nas ljubitelja relija svi koji su vozili priredili su svojevrstan spektakl i zato im svima hvala u ime nas navijača. Ai da krenemo redom.....

Dragan Simić posle fantastine partije na brdskoj trci Tara održanoj samo dve nedelje pre relija najavio da će pokušati da skine sa pobedničkog postolja unapred proglašenog pobednika Vladu Petrovića iz OMV reli tima ali na žalost i pored sjajne borbe nije uspeo u tome. Posle prva dva kruga i SS4 Petrović je imao prednost od samo 0.4sec. Simke je konstantno bio brži na Šarampovu gde je snaga njegovog EVO 6 grupe A dolazila do izražaja, dok je Vlada uzvraćao udarac na Mitovcu. Ipak prolivanje goriva iz rezervoara na SS5 dovelo je do preranog završetka relija za Simića tako da je Vlada Petrović zabeležio još jednu pobedu na putu ka još jednoj tituli šampiona države.

Posle Interspeed-a na našim stazama smo ponovo videli i Miloša Batu Komljenovića sa Mitsubishi-jem EVO 8 koji još uvek skuplja iskustvo uglavnom po inostranstvu ali se polako i sigurno ubrzava iz relija u reli. Ipak ovoga puta nije imao šanse protiv ljutog Višnjića. Srđan je vozio svog Clia grupe N3 vozio onako kako se od njega i očekuje, pun gas, bez kalkulacija uvek atraktivno za videti a štoperica je na kraju pokazivala fantastična vremena. Drugo mesto u generali ispred mnogo jačeg Mitsubishi-ja na kraju nije bilo nikakvo iznenađenje.

Njegov glavni konkurent u klasi Srđan Petrović bio je dosta sporiji ali je pravio solidna vremena sve dok nije na SS4 Mitrovac izleteo sa staze, katapultirao se u vazduh i završio na krovu. Posada Petrović/Oličkov srećom je prošla bez većih povreda, ugruvani, uspeli su da se izvuku iz dobro oštećenog Clia.

Klasa N2 posle Čačka gde se nije bodovala, na Tari je uspela da se popuni "na silu". Međutim to nije predstavljalo problem velikim majstorima volana Aci Dimitrijeviću i Igoru Jakovljeviću da svoje vremešne Suzukije poteraju do maksimuma. Aca Lauda je bukvalno leteo, iz brzinca u brzinac skidao je vremena svoje klase ali na SS5 počinju veliki problemi sa menjačem koji ga umalo nisu koštali pobede. Na njegovu sreću Interspeed reli se nije ponovio a prednost koju je napravio nad Igorom u prva dva kruga bila je nedostižna.

Ni momcima u A5 nije bilo dosadno. Stamenković je konačno isterao iz garaže svog moćnog repariranog P106 ali Tara reli kao da je baksuzna za Tošu. Već od prvog brzinca počinju problemi sa motorom i ostalo je jedino da se prošlogodišnji šampion provoza i pokuša da stigne do cilja što mu je na kraju i uspelo. Tako je ulogu lidera preuzeo Roman Podboj koji je posle nebrojeno pehova ove godine konačno proradio i uspeo da se dokopa dugo očekivane pobede. Mile Cvjetičanin bio je dobra konkurencija ali Jugo ipak nije dorastao jednom VW Polu. Sa Milencetom veliku borbu vodio je Vladica Rabrenović sa Skodom, sve do SS4 kada izeleće na popularnim Livadama na mestu sa dosta publike, ali je i ovaj incident prošao bez većih posledica i po gledaoce i po posadu. Treći na cilj je stigao Savić iz WRR-a.

I onda još jedna epska borba. Ostojić protiv Mandića a oružje Jugići grupe N. I na kraju izgleda da je pored junaka i oružje u rukama Mandića presudilo. Na Šarampovu Jolovac nije imao šanse, 11sec, 8sec, 12,5sec, bili su zaostaci koje Bajinobaštanin nije mogao da nadoknadi na Mitrovcu iako je u zadnji krug ušao sa samo 1sec zaostatka. Ipak kada je najviše trebalo Mandić je stisao gas i odvozio Mitrovac gotovo indentično kao i Ostojić tako da je posle niza pobeda Saša morao da se zadovolji drugim mestom. Mnogo pritužbi na Mandićev auto se čulo i pored staze i na kraju u Bajinoj Bašti ali protest nije uložen tako da pobednički pehar sasvim zasluženo ide u Beograd. Nama pored staze ostaje da se nadamo da ćemo sličnih duela u sekundu između Mandića i Ostojića imati prilike da ponovo gledamo na preostala dva relija šampionata.

Kao trećeplasirani reli je završio popularni Ariljac Aleksandar Tanović koji i nije nešto bio zadovoljan svojim učinkom. Treba pomenuti i da je Bobo Vidosavljević isključen sa relija zbog tehničke neispravnosti.

I naravno da nezaboravimo posadu Zečević/Pivić koja polako ali sigurno privodi radove na svom veoma atraktivnom P206 RC, jednom od retkih novih automobila koji su se pojavili ove godine na našim reli stazama, a istovremeno je uspela da se domogne četvrtog mesta u generali.

To je otprilike ono najzanimljivije što se prošlog vikenda dešavalo na Tari u pomen velikog Obrena Tešića koji je izgubio život pre deset godina na Trayal reliju. Treba sigurno još jednom pohvaliti i organizaciju i vožnju takmičara i  mislim da su sve strane, organizator-vozači-gledaoci, maksimalno zadovoljni.

Pred nama je još jedan YU reli, sezona se polako privodi kraju tako da pozivam sve da se još jednom okupimo na Tari i uživamo u najlepšoj, najatraktivnijoj, najuzbudljivijoj, grani auto sporta - RELIJU!

Jankovic Petar

GonzaRacing team