Intervju Miloš Pavlović

Posle mnogo godina izvestaja o uspehu nasih kosarkasa, vaterpolista, tenisera, poslednjih nekoliko godina, prvo stidljivo a onda sve vise, iz belog sveta su pocele da stižu lepe vesti o uspesima jos jednog naseg sportiste iz discipline koja nikada i pored popularnosti nije doživela pravu medijsku pažnju. Milos Pavlovic decak, koji je u svet otisao bez pompe, a sada je vec mladic sa superlicencom na korak od prestižne Formule 1, prvi covek sa ovih prostora kome je to poslo za rukom. Titule su se redale jedna za drugom, od prve stepenice kartinga pa preko nekoliko serija jednoseda u Italiji i Velikoj Britaniji, sve do prestižne Svetske serije Reno, kada je konacno stigla i davno zaslužena pomoc iz domovine, i finansijska i medijska. GonzaRacing ima tu cast da bude prvi medij ovog tipa kome je Milos posvetio svoje vreme i pre svega iskreno odgovorio na nasa pitanja, pozdravljajuci publiku koju izuzetno ceni. Nadam se da cete iz ovog razgovora bolje upoznati Milosa i jos vise ga ceniti i kao coveka i kao vozaca.

Otisao si iz zemlje pre vise od deset godina, veoma mlad, i odmah upao u tesku borbu sa konkurencijom iz sveta kartinga. Kako ti je taj prelazak izgledao tada, kako si se snasao, i privatno i profesionalno?

Moj tadasnji dobrovoljni i zarko zeljeni odlazak iz zemlje, radi nastavaka moje sportske karijere u Italiji, sigurno je najdrasticnija promena u mom dosadasnjem zivotu. Sve se dogodilo u jednom danu! Umesto da se probudim u Beogradu, probudio sam se u hotelu jednog malog Italijanskog gradica koji nije imao vise od dve hiljade stanovnika. Moja porodica, skolski drugovi i prijatelji iz kraja bili su daleko od mene. Italijanski jezik nisam znao, a za par dana trebao sam da krenem u italijansku skolu i to od drugog polugodista. U hotelu sam imao dve male sobe, u jednoj krevet za spavanje, a u drugoj sto za pisanje domacih zadataka. Hranio sam se u obliznjem restoranu, a posle skole imao dopunske casove iz italijanskog jezika. I pored toga sto su svi bili izuzetno ljubazni prema meni, nije mi bilo ni malo lako da se naviknem na tako velike promene. Ni na stazi me nije cekalo nista bolje! Prvi put sam video pravu karting stazu, kordolu u krivini (trkacki ivicnjaci), semafor na startu, sudije na svakoj krivini i tribine pune gledalaca. Ostali vozaci vise nisu hteli da budu sa mnom drugovi kao u nasoj zemlji, bio sam samo novi konkurent, koga su svi po svaku cenu hteli samo da pobede. Sve sto sam do tada znao i naucio, vise nije vredelo. Morao sam da pocnem prakticno iz pocetka. Prilaz krivini, prolazak kroz istu, kocenje, sve je bilo drugcije, a da ne govorim o tome sta je za mene znacilo kada sam po prvi put startovao u trci sa tridesetak konkurenata. Svi "mi", koji se od malena profesionalno bavimo auto sportom, period kartinga ne mozemo da zaboravimo. Za sve "nas" taj period je nesto posebno i mnogo vise od svega sto kasnije dolazi. Zato i nije slucajno sto mi je osvajanje svetskog kupa u kartingu najdraza dosadasnja pobeda.

Karijeru si nastavio u nekoliko serija jednoseda u Britaniji i Italiji. Odmah su poceli i problemi sa finansijama koji su u mnogo cemu usporile tvoj napredak. Kako si se izborio sa tim problemima i pored toga napravio sjajne rezultate i u Formuli Vauxall (Opel) i u F3?

Ako ovaj problem realno sagledam, ja se sa ovim problemom nisam uspeo izboriti i "on" je za sada jedini moj protivnik koji me je stalno do sada pobedjivao. Bez ovog problema moja karijera bi bila potpuno drukcija i mnogo uspesnija. Ne bih zeleo da izgledam nerealan ili prepotentan, ali sam skoro siguran da bih bez njega vec odavno bio u Formuli 1. Dovoljno je reci, da ja od 1998. godine vozim ono sto mogu, a ne ono sto bih stvarno hteo i trebao da vozim.

Titula u italijanskoj F3 te je konacno prikazala u pravom svetlu i o tebi je konacno pocelo da se prica i pise u zemlji, ali prava pomoc je izostala sve do prosle sezone kada se konacno izdvojio krug sponzora. Kako si zadovoljan odnosom nase zemlje i nasih ljudi prema tebi?

Pre svega, jako mi je drago sto me "obican" narod postuje, ceni i iskreno podrzava. To je za mene nesto stvarno posebno i mogu slobodno reci i najvaznije. Ako ovome dodam i finansisku pomoc koju od prosle godine dobijam od sponzora iz nase zemlje, ne mogu biti nezadovoljan, naprotiv!

Prosle sezone izgleda nije moglo bolje. Posle osvajanja titule u seriji Nissan Light ocekivanja u Renault World Series-u su bila velika. Ipak, jedan podijum sa nekonkuretnim bolidom u jakoj konkurenciji po meni je veliki uspeh. Prateci vremena sa treninga i trka retko si uspevao da se nosis sa najboljim timovima i vozacima. Kako vidis proslu sezonu u kratkim crtama?

I prosle godine vozio sam ono sto sam mogao, a ne sto sam hteo. Mozda mi necete verovati, ali nisam bio uopste u mogucnosti da biram tim za koji cu voziti. U ovakvim uslovima bolje rezultate nije bilo moguce postici. Dovoljno je reci da isti tim ni sa Enrike Bernoldiem, nije uspeo da pobedi pre mene, iako je vozio za njih pune dve godine pre mene. Ipak nije bilo sve uzaludno, stekao sam sigurno novo iskustvo, upoznao dobro ovu kategoriju i sigurno da kao vozac sada vise vredim.

Koliko je stvarno daleka F1? Ko god prati ovaj sport moze da primeti da ima nekoliko timova u koje se moze uci veoma lako, ukoliko imate dovoljno novca i dobrih sponzora. Ipak mislim da tebi nije cilj F1 radi same F1, vec postici i neki rezultat. Superlicencu imas, sta jos treba - dobre voznje, sreca ili ipak dosta novca?

Danas se prakticno ne moze vise uci u Formulu 1 sa novcem. Sa nestankom timova kao sto su Minardi i Jordan, nestala je i ova mogucnost. Sada svi timovi imaju i suvise dovoljno novca da bi uzeli nekog vozaca samo zato sto ce to neko dobro da plati. Mene gore pomenuta varijanta nikada nije ozbiljno interesovala i sada mogu slobodno reci da sam krajem 2002. godine takvu mogucnost imao i cak bio u stanju da je i realizujem. Za moj ulazak u Formulu 1 potrebna mi je pre svega jedna "prava" godina, tj. godina u kojoj bih JA stvarno mogao udluciti gde i sa kim cu da vozim. U tom slucaju ja sam siguran, da bi se deselo ono sto je se vec moglo desiti, a sto bi po meni bilo sasvim dovoljno da se moj san i ostvari.

Koncentrisao si se na jednosede, da li sebe mozda vidis u nekom drugom vidu auto-sporta. Mozda novoosnovani WTCC, DTM ili neki drugi sampionat turistickih automobila?

Gore pomenute kategorije izuzetno cenim, ali o njima cu ozbiljnije razmisljati kasnije, ne sada.

Ove godine u Novom Sadu si po prvi put prisustvovao jednoj trci domaceg sampionata na kruznim stazama. Kako sve to izgleda iz tvog ugla, coveka koji je vozio trke na vrhunskim svetskim stazama? Da li bi se mozda nekada upustio u borbu sa domacim vozacima na domacem terenu? Makar revijalno?

Mislim da tako nesto nikada ne bih uradio. Ne bi bilo "posteno" ni za mene a ni za njih, bez obzira ko bi od nas pobedio. Nasa iskustva su toliko razlicita da se uopste ne mogu realno uporedjivati.

Da li ti prija sve veca popularnost koju imas ovde u SiCG?Mnogi te gledaju kao coveka koji ce otvoriti put ka evropskoj sceni mnogim mladim talentima, i koji ce domaci auto-sport podici iz tame u kojoj dugo godina tavori. Tvoji rezultati mogu okrenuti mnoge jake domace a i strane firme da konacno pocnu da ulazu i u ovaj vid sporta koji se ipak najvise oslanja na novac.

Popularnost prija svakome pa i meni, mada me ista, sigurno nece promeniti kao coveka i sportistu. Bas zbog toga bice mi posebno drago, ako moj dosadasnji put omoguci uspeh drugima, tj. nasim mladim talentima i nasem auto sportu uopste. Ako se ovo ostvari to ce znaciti da moji dosadasnji napori i ogromna odricanja nisu bila uzaludna.

Jedino sto nas je Milos zamolio je to da ga nista ne pitamo o sledecoj sezoni i planovima vezanih za nju. Iako to sigurno najvise interesuje nase citaoce, mi smo tu želju ispostovali a sigurno cemo biti medu prvima koji ce sve informacije saznati. U svakom slucaju želimo mu puno srece i uspeha u nastavku karijere i da se zajedno radujemo njegovim uspesima.

Jankovic Petar
GonzaRacing Team