Reli Bugarska 2006

Po prvi put sam imao zadovoljstvo da posetim jedan reli u inostranstvu i to u samom komšiluku, na Borovetz-u gde se održao 37. reli Bugarska sa koeficijentom 20 za šampionat Evrope. Očekivao sam mnogo i iskreno mnogo sam i dobio. Osećaj nakon tri dana gledanja ovakve manifestacije stvarno je fantastičan, a utisci naviru u talasima.

Nego da krenemo od početka. Sama organizacija je prvo što ostavlja pozitivan utisak. Nema kašnjenja, nema odugovlačenja, ali zato ima lepih devojaka na startnoj rampi, helikoptera koji kruže iznad gledalaca i takmičara, intervjua sa istim, predusetljivog osoblja u press-centru koji sa zadovoljstvom štampaju rezultate relija i izlaze u susret posetiocima u svakom pogledu. Gledaoci su relativno disciplinovani i ima ih u ogromnom broju. SS1 tj. superspecijal u centru Borovetz-a posmatrao je broj ljudi koji se meri hiljadama i nije bilo ni jednog jedinog incidenta. Milicija je ljubazna i kada te zaustave predusetljivo te upute ka brzincu ne terajući te da se parkiraš par kilometra od starta. Nakon završenog brzinca staza se otvara za saobraćaj čime se omogućuje posetiocima da lako promene mesto i gledaju reli sa druge pozicije. Takođe je interesantno da su brzinci tako koncipirani da onaj ko iole malo bolje poznaje puteve može da stigne da odgleda gotovo sve ispite. Tako smo i mi kada smo drugog dana ušli u "šemu" odgledali bukvalno svih šest.

A onda ono najzanimljivije. Iako evropski šampionat odavno nije ono što treba da bude, i iako je broj stranih takmičara bio očekivano mali, ono posada što je došlo diglo je gledaoce na noge.

Prvo prava poslastica. Naravno Fiat Grande Punto S2000 u rukama fenomenalnog Italijana Bassa. Ko je voleo stare kit-karove klase A7 voleće i ovu klasu u nastajanju. Prvo fenomenalan zvuk posle kojeg klasa N4 postaje mala maca a nakon toga i vozne osobine koje ovaj auto čine nepobedivim u ovom trenutku. Iako su se bugarski takmičari trudili da iskoriste prednost domaćeg terena, pomoći nije bilo. Basso je imao samo jedan kritičan momenat-kada mu se zbog problema sa kvačilom auto ugasio na startu brzinca a nekoliko gledalaca je krenulo da ga pogura u zoni gde to nije dozvoljeno zbog čega je mogao i biti diskvalifikovan. Po rečima očevidaca jedan od sudija je to i predložio ali se sve na kraju smirilo a u servisu je problem sa kvačilom potpuno saniran tako da je Italijan reli mirno priveo kraju.

Što se Bugara tiče Mitko Iliev je pokazao da je izrastao u vozača svetske klase. Onako gledajući sa strane, čovek bi pomislio da vozi iznenađujuće sporo. Ipak to je samo privid. Tečna vožnja i pravilne putanje donose rezultat koji se vidi na tabli sa rezultatima odmah nakon brzinskog ispita. Kada na primer pogledate vožnje Donchev-a i Kozlekov-a bili bi ubeđeni da su obojica brži od Iliev-a bar za desetak sekundi, ali vas onda štoperica razuveri. Mitko je bez premca trenutno broj 1 vozač u Bugarskoj.

Takođe je interesantna priča o Popov-u koja kruži među bugarskim navijačima. Naime svi tvrde da, posle incidenta na Monte Carlu i "leta" u provaliju koji se srećom završio samo sa uništenim automobilom, sada već bivši šampion više nije onaj stari. Koliko je to istina verovatno zna samo sam Jasen ali da rezultata ove godine nema to je evidentno iako se uglavnom krivi novi EVO9 koji je i ovog puta "popustio" i posle oštećenja cevi za gorivo i rezervoara primorao braću Popov da odustanu već prvog dana. Kao što je poznato nastavili su zahvaljujući superally pravilima ali mora se priznati da nije bilo one prepoznatljivog Popov teranja.

Posebno se moram osvrnuti na meni omiljenu grupu atomobila na reliju a to je naravno klasa S1600 koju mi u Srbiji stvarno retko imamo priliku da pogledamo uživo. A doživljaj je fantastičan. Turčin Isik je terao svog fabričkog Punta do maksimuma i potpuno je zasluženo bio prvoplasiran u klasi prvog dana ali se iz meni nepoznatog razloga nije pojavio na startu druge etape. To je naravno dalo priliku Čehu Odložiku da preuzme vodstvo i da ga neverovatnom vožnjom koja je sve dizala na noge održi sve do poslednjeg brzinca gde izleće i završava takmičenje neslavno iako je više nego zaslužio mesto na podijumu. Koliko ja pratim dešavanja u šampionatu Češke Odložik je poznat kao vozač koji često "troši" automobile pa sam mu ovakav kraj i predvideo i na žalost pogodio.

Ali dok jednom ne smrkne drugom ne svane, a ovoga puta srećniji ali ne mnogo sporiji bio je takođe Čeh Tlustak sa Saxom S1600, automobilom starije generacije koji nebi trebalo da bude konkurentan sa Cliom i Puntom, ali su srčanost i odlično pripremljen automobil učinili da Tlustak stigne do pobede u klasi. Od Bugara sam u istoj klasi iskreno očekivao više, posebno od Ilije Tzarskog koji vozi prvoklasnog Punta koga bi pored Kanchev-a i Dunev sigurno pobedio da nije imao problema prvog dana. Naravno ne treba zaboraviti ni drugog Italijana na reliju, iskusnog Cavigioli-ja koji na žalost nije imao sreće sa svojim Cliom S1600 koji od samog početka nije radio kako treba, na jedvite jade stigao do kraja prvog dana, ali sutradan je na kraju sve otišlo u propast i auto je stao.

Naravno terba pomenuti i Poljake Solowow-a koji je iako nezadovoljan performansama automobila završio takmičenje u samom vrhu, prvenstveno zahvaljujući odustajanjima Odlozik-a i Kozlekova na zadnjem brzincu, kao i eks šampiona Poljske Czopik-a koji je krenuo stvarno silovito ali je "izgoreo" na kraju.

Kozlekov i Donchev su ceo reli vodili borbu za sebe bez ikakvih kalkulacija, samo pun gas i prži. Ovaj drugi je ipak imao malo više sreće i učvrstio se na drugoj poziciji u generali bugarskog šampionata. Tanev i Yanakiev još uvek skupljaju iskustvo ali uskoro se i od njih može očekivati borba za sam vrh.

Sve u svemu od srca bih preporučio svima da se iduće godine upute u pravcu Bugarske i Borovetz-a jer ono što će doživeti na i pored staze ostaje u sećanju za ceo život. Nadam se da ću i sam moći sebi ponovo da priuštim ovo zadovoljstvo i da zajedno sa mnogima od Vas podelim ovo iskustvo.

Bugari su na našu žalost svetlosnu godinu daleko od nas što se relija tiče, a automobili u klasi N2 tipa Saxo i Corsa, ne računajući nekoliko Lada u A, "najlošiji" u šampionatu. Sve klase su popunjene, svi se do kraja bore za visok plasman a reli je kao discipina propraćena u svakom pogledu što na kraju rezultuje hiljadama posetilaca na svakom brzincu. Ali sve ovo je za neku drugu priču, na žalost tužnu.

Petar Janković

GonzaRacing team