EKO nagrada 2006, Batajnica - 17/18. jun

17. I 18. juna održana je jedna od trka koje će vozači, a i ono malo gledaoca što je došlo dugo pamtiti, trku je organizovao EKO Racing team iz Beograda manje ili više uspešno.

Subotnji trening obeležilo je preko 35 stepeni u hladu, a neizvesnost koja je vladala među vozačima da li će im motori izdržati bila je konstantna.

Ipak iznenađenje subotnjeg dana je bilo sletanje vojnog aviona koje je pomerilo trening, i na kraju se trening završio tek u 22.30 kada su izbačeni konačni rezultati.

Po klasama su uglavnom očekivano vozači zauzeli mesta na staru, ali je odredjen broj vozača koji su bili konkurenti za vrh odustao zbog kvarova koje nije bilo moguće rešiti do nedelje. Tako na trci nismo videli povratnika Lekića koji je je trebao da vozi Asanovićev audi, kao ni Nemanju Stojića u malom N-u.

U nedelju dan opet vreo. Trka je odmah na početku odložena za sat vremena. A onda je startovala trka ponovo spojenim klasama SP i ST. Sam početak trke, obeležio je prolaz par vozača ST-a, dok je u SP-u nastalo guranje i gužva, u kojoj je najgore prošao iskusni Banićević kome se auto ugasio, ali je uspeo posle nekoliko sekundi da ga pokrene i nastavi trku. Mikica je vec na startu napravio prednost od 30-tak metara, međutim u tom prvom delu trke Honda je delovala bolje i brže, pogotovo kroz brzu S krivinu, gde su njih dvojica imali potpuno drugacije putanje.

Andrej ga je brzo stigao, ali je i dalje imao problem sa prvom levom krivinom na kojoj je na treningu i oštetio pod automobila na prednjem desnom kraju. Leva krivina posle S-a je mesto preticanja gde je Mikica sustigao takmičare iz SP, ali je dosta rezervisano krenuo u obilaženje. Andrej je vise rizikovao, ušao paralelno u krivinu i pretekao ga.

Klasa 3 je odlučena u velikoj meri sa pomenutom gužvom na startu, ali trka nam je pružila užitak gledanja umeća Bate Banićevića koji je maksimalno forsirao i na kraju uspeo da stigne do treće pozicije iza Radomira Durića i Danka Bakrača.

Klase 2 i 3 startovale su zajedno i u njima se svojom vožnjom ističe Rašević Dejan sa pozajmljenim VW Polom (automobil sa relija) koji je vozio agresivno, više na dva nego na četiri točka, što mu na kraju donosi treće mesto. I zahvaljujući neiskustvu ostaje na trećem mestu, mada se par puta obreo ispred Branka Ćopića.
Ispred njega u klasi 2 završili su Terzić Žarko i Ćopić Branko.

Klasa 4, popularna hoby, opet nam je dala priliku da gledamo navijene, ali ne i pouzdane automobile.  U hobiju trka nije bilo preterano zanimljiva, šteta za Paju Komnenovića koji opet nije završio trku, a još više za Susija koji je odustao u par zadnjih krugova. Na kraju Simić sa prošlogodišnjim šampionskim autom, uzima prvo mesto ispred Nikolić Momčila i Todorović Branka.

Klasa 1 - u hibridu od samog starta se izdvojio Dušan Borković, prveći sve veću razliku u odnosu na Peru Lučića i ostale koji su se vozili u drugoj grupi. Trku je obeležilo odustajanje velikog broja vozača, i završilo ih je samo 15. Najinteresantniji detalj, ali i veoma opasan desio se u finišu trke kada je trećepasiranom stradao motor, beli dim se pojavio, ulje na stazi, dok su punim gasom dolazili Darko Simović i Dejan Vidarić. Sve se ipak dobro završilo i uspeli su da završe bezbedno poslednji krug.

Posle trke uložen je prigovor na auto Borkovića, utvrđena je nepravilnost na kočnicama i Dušan je diskvalifikovan, te je redosled u Hibridu: Lučić, Simović, Vidarić.

Klasa Srbija - Mali N: Na startu Nemanja Todorović koji je imao tehničkih problema na treningu probija se napred, pored Jankovića koji brzo gubi 5 poziciju sa starta. U sledećem krugu Janković odustaje zbog kvara na menjaču, Neca izlazi na drugo mesto iza neuhvatljivog Pantelića. Iskusni Pantelić odvezao je konstantno i završio prvi, ponovo iza njega završava Neca, dok Spasojević Miloš zauzima treće mesto.